Страницу одржава
01.03.2007
ДУХОВНА АКАДЕМИЈА У САРАЈЕВСКОЈ САБОРНОЈ ЦРКВИ
У Недељу Православља, у Саборној цркви у Сарајеву, одржана је прва у низу духовних академија, које се током Велике Четрдесетнице, по већ устаљеној традицији, одржавају у свим сарајевским храмовима.
Академија је почела служењем вечерњег богослужења, током којег је јереј Александар Топаловић из Вишеграда одржао бесједу и окупљене подсјетио на значај празника који прослављамо као успомену на побједу Православља над свим јересима, а у наставку, извођењем дјела православне духовне музике, доживљај је употпунио Камерни хор Одсјека за црквену музику и појање на Музичкој академији у Источном Сарајеву, под диригентском управом мр Рада Радовића.
Слиједећа духовна академија одржаће се у храму Светог Василија Острошког у Добрињи, у недељу Пачисту, 4. марта ове године, с почетком у 17 часова.
01.03.2007
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ПРИМИО У ПОСЈЕТУ ШВАЈЦАРСКОГ АМБАСАДОРА
Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај примио је, 22. фебруара ове године у Сарајеву, амбасадора Швајцарске у Босни и Херцеговини Његову Екселенцију г. Ролфа Ленца.
Током веома срдачног разговора Амбасадор Ленц је нагласио важност дијалога у Босни и Херцеговини, те да су за обнову и будућност земље веома битни разговори који постоје међу представницима цркава и вјерских заједница, будући да се већина становништва изјашњава као вјерујућа. Додао је да Босна и Херцеговина има богату историју из које треба учити како би се пронашла најбоља рјешења за будућност.
„Традиција заједничког живота мора се наставити, а тај заједнички живот различитих народа, култура и традиција носи са собом велику креативност на разним пољима стваралаштва. У томе Босна и Херцеговина може бити примјер за регион,“ казао је Амбасадор.
Господин Митрополит је истакао да Српска православна црква његује културу дијалога са другим црквама и вјерским заједницама, као и са свим људима добре воље. Један од плодова тог дијалога је и већ десетогодишње учешће наше Цркве у Међурелигијском вијећу, чији је рад оцијењен високом оцјеном у земљи и свијету.
Говорећи о обнови земље и повјерења међу народима, Митрополит Николај је рекао да је лакше било почети рат него изградити мир, али да треба дијалогом и компромисима стрпљиво радити на успостављању трајног мира. Међутим, ни у овоме се не смије ићи у крајности јер многе ствари се не могу брзо завршити него требају сазријевати. На темељу Јеванђеља Христовог, ми требамо носити терете једни других и имати љубави једни према другима, те у тој љубави изграђивати своју земљу у којој заједно живимо стотинама година. Народи ове земље требају заједно радити на стварању најбољег окружења за живот. Митрополит је нарочито истакао захвалност народа Босне и Херцеговине међународној заједници, која је много учинила да говор оружја престане, међутим, за успостављање повјерења међу људима сами морамо много учинити.
На крају разговора, Амбасадор Ленц је Господину Митрополиту пожелио успјех у будућем раду, те изразио подршку Српској православној цркви у њеној мисији на проналажењу пута ка заједништву и помирењу у цијелом региону.
20.03.2007
ПРЕДСЈЕДНИК ЈЕЛИЋ РАЗГОВАРАО СА ЗВАНИЧНИЦИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Предсједник Републике Српске Милан Јелић разговарао је данас у Бањалуци са епископима Српске православне цркве у Републици Српској и Босни и Херцеговини: Његовим Високопреосвештенством Митрополитом дабробосанским Г. Николајем, Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским Г. Василијем, Његовим Преосвештенством Епископом бањалучким Г. Јефремом, Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г. Хризостомом и Његовим Преосвештенством Епископом захумско-херцеговачким Г. Григоријем. Састанку је присуствовао и директор Републичког секретаријата за вјере Јово Турањанин.
Заједнички је оцијењено да је улога и допринос Српске православне цркве у развијању и очувању историјских, културних и духовних вриједности, идентитета и јединства српског народа, изузетно велика. Српска православна црква је значајан интегративни фактор јединства и активан субјект у јачању националне свијести српског народа.
У протеклим трагичним сукобима на овим просторима све епархије су претрпјеле и велико материјално страдање рушењем многих цркава, манастира, парохијских кућа и епархијских дворова. Од пет, три епископа се и даље, силом прилика, не налазе у својим ранијим сједиштима, јер се за њихов повратак нису стекли услови.
Подржавајући напоре Владе и осталих институција Републике Српске да се помогне побољшању материјалног положаја цркава и других вјерских заједница у Републици Српској, предсједник Републике је указао на значај остваривања слободе вјере, вјероисповијести и вјерских опредјељења, те стварању националног и вјерског дијалога, толеранције, праштања и узајамног помирења.
Предсједник Републике инсистира на досљедној примјени Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у Босни и Херцеговини.
Истовремено, потребно је обезбиједити поврат црквене имовине, тамо гдје год је то могуће, и прије доношења Закона о реституцији, посебно зграде Богословије у Сарајеву, зауставити процес приватизације имовине вјерских заједница и обезбиједити материјалну помоћ и услове за здравствено и пензионо осигурање свештеника.
Од органа Федерације Босне и Херцеговине посебно ће бити затражена заштита средњовјековног манастира Рмањ код Мартин Брода, чији је опстанак угрожен планираном изградњом хидроцентрале.
Извор: Званична презентација Предсједника Републике Српске
14.03.2007
ПОЧЕЛА ОБНОВА МАНАСТИРА ВОЗУЋИЦА КОД ЗАВИДОВИЋА
Данас су званично отпочели радови на обнови цркве манастира Возућица код Завидовића. Прва фаза обнове манастира, која ће укључити обнову зидова и сводова и куполе манастирске цркве, покривање бакром и у уградњу столарије, коштаће око 150.000 КМ.
Радове финансира Влада Федерације БиХ преко Фондације за одрживи развој, као и амбасада Савезне Републике Њемачке у Сарајеву преко Комисије за очување националних споменика БиХ. Пројекат обнове израдио је Федерални Завод за заштиту споменика, а извођач радова је грађевинско предузеће К-Пројект из Жепча, које, према уговору, са роком завршетка од 60 радних дана.
Прије почетка ових радова, вјерници возућке парохије сами су, из прикупљених прилога, обезбиједили новчана средства за изградњу дрвеног звоника. Од шумарског предузећа из Добоја добили су резану грађу, а у међувремену се појавио и приложник који ће возућкој светињи даровати звоно тежине 200 кг - то је г. Борко Лукић из Возуће, са синовима Витомиром, Радомиром, Радиславом и Раденком.
Возућка црквена општина свим приложницима од срца захваљује и позива људе добре воље да помогну обнову ове немањићке светиње с почетка 14. вијека.
Све информације везане за обнову и помоћ манастиру могу се добити код Црквене општине у Завидовићима, путем телефона +387 61 189 734 или електронском поштом на spc.zavidovici@in--tel.net.
13.03.2007
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ЗАТРАЖИО ВРАЋАЊЕ САРАЈЕВСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај упутио је писмо институцијама власти у Босни и Херцеговини на свим нивоима, Светом архијерејском синоду СПЦ, православним епископима у БиХ, Међурелигијском вијећу БиХ, високом представнику, делегацији Европске комисије и амбасадама земаља чланица Савјета за провођење мира у БиХ, у ком је затражио враћање зграде Сарајевске богословије Српској Православној Цркви.
"Прије 125 година, у граду Сарајеву основана је Православна богословија – висока теолошка школа за свештеничке кандидате, која је православној Цркви и православном народу у Босни и Херцеговини подарила велики број епископа и свештеника, те угледних културно-просвјетних радника и интелектуалаца. Године 1941., рад школе је забрањен од стране нацистичких власти, зграда Богословије одузета, а забрана је продужена и у вријеме комунистичке власти, и поред молби наше Цркве за поновним њеним отварањем и одлуке Светог Архијерејског Сабора из 1977. године о обнављању рада школе.
Одржано је више састанака и преговора с властима Босне и Херцеговине, оформљено више комисија које су радиле на питању поврата зграде Богословије, али једино можемо с тугом констатовати да, и послије вишедеценијских захтјева наше Цркве да се овој школи омогући рад у Сарајеву, немамо никаквог одговора од званичних власти. Такође, никада није реализована одлука Републичког Извршног вијећа БиХ, из 1990. године, којом се зграда Богословије враћа у посјед Српске Православне Цркве и налаже надлежним органима да предузму све мјере за остварење ове одлуке.
Ово може бити само знак недостатка добре воље код власти у Сарајеву, јер су објекти исте намјене већ одавно у рукама Римокатоличке цркве и Исламске заједнице.
По ко зна који пут, молимо и преклињемо, да се у Главном граду Босне и Херцеговине коначно заустави очигледна дискриминација Српске Православне Цркве, самим тим и српског православног народа, те да се зграда Богословије у Сарајеву што прије врати њеном стварном власнику: Српској Православној Цркви, чиме би се омогућио повратак школе, која је споменик Високог школства у Босни и Херцеговини, у њено историјско сједиште," закључио је Митрополит Николај.
