• Митрополит
  •   Митрополија
  •    Историјат
  •   Контакт
  •    Линкови
Биографија    Бесједе    Посланице    Говори и обраћањa
   Управна тијела    Палата Митрополије    Манастири    Храмови    Издавачка кућа
Кратки историјат    Митрополити    Сарајевска Богословија    Новомученици    Страдање цркве


 


Loading...

  Препоручујемо





 Страницу одржава

Ф О Т О Г А Л Е Р И Ј А


31.10.2018.

ОТКОПАВАЊЕ  ОЛТАРСКЕ  АПСИДЕ  МАНАСТИРА  УДРИМ 
У  ГОСТОВИЋУ  КОД  ЗАВИДОВИЋА

У  бајковитом  окружењу  Гостовићког  крајолика, оронуо, заборављен  и  разорен,  манастир  Удрим  већ  три  стотине  година  гледајући  излазак  сунца  са  Вележа, погледа  дан  свога  васкрсења. Слушајући  жубор  Гостовића, бори  се  са  брдом  које  га  увлачи  у  своју  утробу, очекујући  потајно  неимаре  да  уз  благослов   Светог  Пантелејмона  зацијеле  његове  ране. Да  издигне  зидине  своје  и  да  крстом  Господњим  са    своје  куполе  радост  свога  васкрсења  подијели  са  својим  сабратом  манастиром  Возућицом.
Обнављајући  мамастир  Возућицу,  годинама  смо  прижељкивали  да  исправимо  генерацијску  грешку  наших  предака, и  да  започнемо  активности  на  обнови  манастира  Удрим. Дошавши  на  трон  митрополита  дабробосанских, Његово  Високопреосвештенство  Митрополит  дабробосански  Господин  Г. Хризостом  нам  је  пуно  помогао  у  остварењу  ове  жеље. И  сам  се  истински, са  пуно  љубави,  укључио  у  стварање  услова  за  почетак  обнове  манастира  Удрим.
Тако  је  већ  неколико  пута  посјетио  манастир  Удрим, а  19. маја  ове  године  је  и  служио  Св. Архијерејску  Литургију  са  свештенством  архијерејског  намјесништва  травничко – зеничког  у  манастиру  Удрим  најављујући  његову  обнову.
По  благослову  Високопреосвећеног  Митрополита  Господина Хризостома, администратор  манастира  Удрим, протојереј – ставрофор  Зоран  Живковић   је  дана  23. октобра  2018. године  започео  активности  на  откопавању  олтарске  апсиде  манастира  Удрим, која  је  била  затрпана  наносом  пијеска  које  је  са  оближњег  брда  временом  клизило  низ  падину  и  заустављало  се  уз  вањски  дио  олтарске  апсиде. Ови  радови  су  изведени  уз  писмену  сагласност  Завода  за  заштиту  споменика  културе  БиХ, а  у  присуству  археолога  г. Александра  Јашаревића  који  је  запослен  у  Музеју  у  Добоју. Радове  је  изводила  фирма  '' К – Пројект ''  из  Жепча.
У току ових радова извршено је и уклањање камена који је био послаган у манастирској порти паралелно са јужним зидом цркве. Овај камен је  премјештен  на западну страну порте на једну камару  да  га  киша  сапере  како  би  био  спреман  за  уградњу  кад  за  то  дође  вријеме. Приликом чишћења око саме манастирске цркве, пронађени  су остатци  двије земљане посуде, које је археолог очистио и спремио  заједно са податцима о времену и мјесту проналаска истих. Поменуте посуде су пронађене у подножју темеља вањског дијела јужног зида у ћошку гдје се завршава припрата а почиње наос.
Исто тако, приликом откопавања олтарске апсиде, пронађена  је  једна  у потпуности  сачувана  надпрозорска  камена  плоча  као и један камени дио прозорског оквира ( вјероватно вертикални ) на коме постоје бушотине у којима је била уграђена прозорска кована решетка. Поред овога, пронађена  су и два камена са потпуно сачуваним украсним профилацијама. Ови комади камена су засигурно припадали олтарском прозору. Њихов изглед је у потпуности  исти као и украси на прозорима манастира Возућица. На  пронађеним предметима  нема видљивих писаних трагова.У току откопавања олтарске апсиде пронађен  је  каскадни потпорни зид  укупне дужине 11,20 метара. Просјечна висина зида је око 1,40 метара, односно око 2,50 метара  висине обе каскаде. Удаљеност потпорног зида од источне стране – петостране  апсиде износи 2,85 метара на висини прве каскаде. Терен изнад потпорног зида је веома порозан и вјероватно ће стварати проблеме и у будућности док се не изврши адекватна  стабилизација  и подупирање истог. Потпорни зид је остао доста ниско у односу на брдо које држи. У одређеним слојевима пјешчаног насипа, при самој земљи, видљиви су трагови црне прашине која подсјећа на мјесто на коме је нешто горело. Вањски  зид  олтарске  апсиде је петоугаоног облика и добро је сачуван. Већина простора између олтарске апсиде и потпорног зида је испуњена крупним комадима камена који је полаган у кречни малтер.
Пронађене  остатке  земљаних  посуда, археолог  је  однио  у  Музеј  у  Добоју, а  комади  камена  који  су обрађени  и добро сачувани, превезени   су   у парохијски  дом у Завидовиће, како би били сачувани до обнове манастира.
Надамо  се  да  ћемо  уз  Божију  помоћ  наставити  активности  на  обнови  манастира  Удрим, и  позивамо  вјерни  народ  да  у  свакој  згодној  прилици  посјети  манастир  Удрим  који  се  налази  у  близини  Завидовића  у  Федерацији  БиХ  13. километара  узводно  уз  ријеку  Гостовић.
Сви  они  који  желе  помоћи  обнову  манастира  Удрим, свој  прилог  могу  уплатити  на  следећи   жиро рачун:

Raiffeisen banka 161 0000  205 160 055  

на  име  ПРАВОСЛАВНА  МИТРОПОЛИЈА  ДАБРОБОСАНСКА  МАНАСТИР  УДРИМ  У  ГОСТОВИЋУ 

 КРАТАК  ОСВРТ  НА  ИСТОРИЈУ  МАНАСТИРА  УДРИМ

Манастир  Удрим или  Гостовић  је по  народном  предању задужбина  краља  Драгутина  Немањића  из  14. вијека. Посвећен  је  Св. Великомученику  и  исцјелитељу  Пантелејмону. Манастир  се  налази  у  мјесту  Гостовић, удаљен 13. километара  од  Завидовића  узводно  уз  ријеку  Гостовић. Манастир  Удрим  је вјероватно  порушен   у  вријеме  аустирјско – турског  рата  у  великом  походу  Еугена  Савојског  на  ове  просторе.
Пошто  је  манастир  страдао, самим  тим  је  уништена  и  сва  архивска  грађа  која би  могла  бити  свједок  његове  стварне  историје. Једини  за  сада  доступни  извори  који  помињу  манастир  Удрим  су  свједоци  његовог  постојања, али  не  и  тачног  времена  градње. Многи  историчари  на  основу  година  у  којима  налазе  помен  манастира  Удрим, стављају  ту  годину  као  годину  његовог постанка што  је  веома  погрешно  али  и  неодговорно  креирање  историје.
У  опширном  попису  Босанског  Санџака  из  1604. године помиње  се  земин  цркве  Гостовић; уживају  га  редовници  те  цркве  са  још десет  винограда  и  чаира, припада  Маглају, изван  дефтера. Видимо  да  је  у  то  вријеме  манастир  Удрим ( Гостовић ) имао  велико  имање  а  исто тако  и  велики  број  монаха ( редовника).
Помен  манастира  Удрим  налазимо и у  поменику  манастира Рача  на  Дрини  гдје  се  на  страни  12. помиње  Гостовић  а  уз  то  и  име  јеромонаха  Тимотеја. На  овој  старни  Поменика  стоји  7138.  односно  1630. година. И  у  поменику  манастира  Свете  Тројице  пљеваљске  из   1575/85. године  помиње  се  име  презвитера  Иоанна, а  у  истом  поменику  се  поред  многих  монаха  помиње  и  име  раба  Аранита. Поред  оба  ова  имена  је  написано  Гостовик, што се сигурно  односи на Гостовић, односно манастир Гостовић  или  Удрим.
Након  рушења, манастир  Удрим  никада  није  обнављан. Манастир  Удрим  је  1970.године  проглашен  проглашен Спомеником  Културе БиХ, а  тренутно  се налази на  привременој  листи  Споменика  Културе  БиХ..
Имајући  у  виду  да  институције  за  очување  културног  наслеђа БиХ  не  посвећују  никакву  пажњу  овом  манастиру  и не  воде  рачуна  о  одржавању; санацији ; конзервацији  ни обнови, Његово  Високопреосвештенство  Митрополит  дабро – босански  Господин  Г. Хризостом  је благословио  да  започнемо  са  обновом  манастира  Удрим  како  би  га  сачували  за  будуће  генерације а  на  Славу  Божију.

Ф О Т О Г А Л Е Р И Ј А

   

Старије вијести 2018.г.


ПРОГРАМ СЛУЖЕЊА ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА ДАБРО-БОСАНСКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА У ОКТОБРУ, НОВЕМБРУ И ДЕЦЕМБРУ МЈЕСЕЦУ 2018.ГОДИНЕ И ЈАНУАРУ 2019. ГОДИНЕ

Издвајамо

ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ

 


САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ

Фото галерија Митрополије


Дабар - Издавачка кућа Митрополије


Нови број часописа "ДАБАР"

АРХИВА ЧАСОПИСА "ДАБАР"

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.

ВИЈЕСТИ ЈАНУАР; ФЕБРУАР; МАРТ 2018.г.