Страницу одржава
29.10.2005
ПРЕДАВАЊЕ ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА (ЈЕВТИЋА) У САРАЈЕВУ
Његово Преосвештенство Епископ умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије (Јевтић) одржао је, у петак 28. октобра 2005. године у Дому св. Текле код Старе сарајевске цркве, у оквиру "Духовних трибина - Православни разговори" Хришћанског културног центра из Сарајева, предавање на тему: Лик човјека - некад и сад. Епископ Атанасије је предавање започео тврдњом да сваки човјек гради свој свијет тиме што изабира свога Бога. Његов поглед на свијет, weltanshauung, резултат је његовог интимног, дубљег избора. Сваки човјек собом свједочи Бога кога је изабрао, и свако свједочење је опис оних блага за која се његово срце опредијелило, о чему је говорио и о. Георгије Флоровски. Познато је да о овој теми говоре теологија и философија, као и психологија. Појам лика Божијег у човјеку је par excellance библијско поимање, и нема га у источњачким религијама. Епископ Атанасије истиче да је источно-медитерански базен понудио концепцију човјека и цивилизације која је темељ човјечанства. Антропологија и култура као и представе о човјеку и култури непорециво су обиљежене библијско-хришћанским менталитетом и визијом човјека као личности која је незамислива без заједнице са другима. Ранохришћански спис-дијалог Теофила Антиохијског са паганином Автоликом почиње ријечима: „Покажи ми твог човјека па ћу ја теби показати мога Бога“. У овој истини да човјек собом одражава и манифестује Бога, психологија је видјела опасност идентификације и губљења индивидуалности свога Ја поистовјећивањем са неким Над-ја. Поједини философи, рецимо Сартр, такође су говорили о „пројекту“ човјека као алијенацији. Епископ Атанасије је примјерима из живота и историје показао да се ту не ради о ишчезнућу човјека, него о његовом разрастању у Христу. На крају крајева, Јован Богослов упозорава хришћане: „Дјечице, чувајте се идола“, управо зато што човјек може било кога да изабере као бога. Јер, хришћански Бог поштује другост, како човјека тако и свијета. Он му омогућава да надиђе своју природу и да живи и функционише тако да гријех, смрт и пропадљивост немају коначну ријеч над егзистенцијом. Слика је лик Божији, а подобије може да значи идентичност. Посебно је упечатљив примјер Светог Јована Богослова који се умногоме разликује од синоптичара (остала три јеванђелиста) по томе какву слику Христа нам предаје. Она говори понајвише о односу који је љубљени ученик имао са Христом. Потом се владика Атанасије, с обзиром на тему „Лик човјечији некад и сад“, осврнуо на савремену ситуацију. Истакао је да модерна цивилизација води ка „поравнању“ или да угрожава људску личност. Слично источним религијама које говоре о бесмртности без бесмртних личности, о љубави без љубећих итд. тако и модерни модел друштва води ка омасовљењу без личне јединствености. Међутим, човјек ће се увијек опирати таквој тенденцији. Човјек ће се увијек опирати клишеима, жудећи за истинским ликом Божијим у себи.
