Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



01. 03. 2014.
ПОД КУЛОМ ВАВИЛОНСКОМ

Из штампе је изашла збирка хришћанске духовне поезије „Под кулом вавилонском“, аутора Здравка Кнежића, коју су заједнички објавили Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“, са сједиштем у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци и Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна.

Ово је прва Кнежићева књига, која је одабрана на прошлогодишњем конкурсу „Дабра“ и „Сокола“ за суфинансирање трошкова штампања прве збирке хришћанских духовних пјесама.

На конкурсу су учествовали аутори који до сада нису имали прилике и могућности објавити своју прву књигу, старости до 40 година, са подручја Митрополије дабробосанске.

Рецензент збирке је јереј Средоје Андрић, уредник јерођакон Гаврило Ђурић, лектор и коректор професор књижевности Дивна Васић, а технички уредник Мирослав Радуловић. Оригиналне фотографије за збирку урадио је умјетнички фотограф Саша Кнежић.

Збирка је штампана у тиражу од 300 примјерака, од чега се аутор у корист манастира у Добрунској Ријеци одрекао већег дијела тиража који му је припао.

Аутор је у својој првој књизи објавио хришћанске и духовне текстове у прози и поезији, које одишу чистом, племенитом и искреном хришћанском филозофијом.

Здравко Кнежић је рођен у Сарајеву 1978. године. Као и многи други, Кнежић је још од дјечачких дана жртва распада Југославије, проводећи ратне дане у Сарајеву заједно са породицом. Он је, како за себе каже, типични представник једне врсте која се полако у свијету може назвати изумирућом и надасве угроженом.

У избјегличкој колони Сарајевских Срба, с краја посљедњег рата,  досељава у Вишеград, гдје проводи добар дио младости, стиче породицу и факултетско звање.

„Поезију сам почео писати као дјечак, на отвореној каросерији камиона, који је превозио моју породицу по сњежној олуји 1996. године, из Сарајева, преко Јахорине и Романије до Вишеграда,“ појашњава Кнежић свој први „сусрет“ са књижевношћу.

Аутор ове занимљиве и оригиналне збирке, у потрази за бољом егзистенцијом своје породице, данас живи и ради у Старој Пазови, а у слободно вријеме се бави писањем поезије и компоновањем музике.

За Вишеград га, поред најуже породице и пријатеља, од сада веже и ова његова прва књига коју вам топло препоручујемо.